Gost emisje “Putevi i raskršća”, Ismet Iko Latić, savjetnik predsjednika opštine. Drugi dio emisije.
Petnjica je imala gubljenjem opštine 57. godine izgubila i na razvoju. Ako bi gledali odnos Vlade prema Petnjici u smislu stimulacije i razvoja ekonomije, moramo biti iskreni i reći da se Petnjica u tom smislu ne odvaja od sjevera Crne Gore. Vlada Crne Gore bi morala da razvije novu ekonomsku politiku na sjeveru Crne Gore. Realno je da ne može neko ko sjedi u kabinetu u Podgorici da zna šta je neophodno na sjeveru Crne Gore, još ako je taj neko iz južnog dijela onda je šteta već učinjene je takav kadar smatra da kod nas rastu mandarine i da treba stimulisati ribarstvo.
Moramo prvo da promijenimo sebe i odnos prema sebi da bi se stvari na kraju mukotrpnim trudom promijenile. Naša svijest je takva da cijenimo i usvajamo više nešto tuđe, a ono što je naše, što su tekovine naših predaka, što reflektuje našu kulturu, što na kraju reflektuje i naš identitet, to ne cijenimo i ne valorizujemo. Zato sam i krenuo u ovaj projekat valorizacije bihorskog ćilima. Sve je tto naišlo na dobru pažnju crnogorske javnosti. Predali smo bihorski ćilim na kodifikaciju kao nematerijalno kulturno dobro CG. U planu nam je da napravimo regionalni muzej ćilima u Petnjici za šta imamo podršku i od stranih donatora. To jeste mali projekat ali ima multiplikativni efekat, mnogo malih stvari će imati veliki efekat i treba učiniti da se ljudi identifikuju sa tim. Poenta je da se valorizuje nešto što sa minimalnim ulaganjima, malo rada mogu imati svi koristi.
U ovom dijelu CG postoji mnogo stvari koje se mogu valorizovati, postoji mnogo toga od čega se može napraviti dobra i uspješna biznis priča. Treba ići korak po korak, realizovati projekat po projekat. Kada u jednom projektu uložite dosta truda i rada, kada budete prvo iskreni prema sebi zatim prema partnerima, prema poslu, taj trud se mora isplatiti.
Mladi ljudi iz Petnjice i iz Bihora su jako inaligentni ljudi i jako promućurni. Oni hoće da rade, ali imamo lošu situaciju u smislu naslijeđene loše infrastrukture na svim poljima, pa i na polju ekonomije gdje ljudi ne mogu da nađu posao, što dovodi do raseljavanja. Ljudi su pošli od muke, a ta muka i taj pritisak je doveo da se oni dobro snađu.
Mladi ljudi u Petnjici su dosta agilni, dosta njih i studira, a oni koji ne studiraju nego su ovdje oni hoće da rade. Sa pozicije Opštine mogu da kažem, s obzirom da smo tek povratili status, mora za dosta stvari da prođe vrijeme. Moraju neke stvari da se slegnu, nismo svi talentovani za sve ali je svako talentovan za ponešto. Petnjica ima prosperitet i ima budućnost, naravno uz partnerski odnos Vlade i države, partnerskih opština i dijaspore. Mladi idu odavde prvenstveno da ostvare svoju egzistenciju, da formiraju svoju familiju. Da bi se neko vratio ovdje mora da ima želju i uslove. Moraju se obezbijediti kvalitetni i kvantitivni uslovi.
Cijeli razgovor možete poslušati na YouTube kanalu radio Petnjica.
