Jaka kiša koja je pala pred noć u opštini Petnjica ugasila je desetak požara koji su bjesnili u posljednjih pet-šest dana. Bili su uzaludni napori nekoliko entuzijasta i vatrogasaca iz Berana i Rožaja. Kiša nas je, prema ocjeni očevidaca spasila od katastrofe koja se mogla desiti da je vatra nastavila da guta hektare četinarskih i listopadnih šuma, niskog rastinja i trave.
Ipak i ovi požari, koji su trajali nekoliko dana su ostavili pustoš i nenadoknadiv gubitak.
Pravo je vrijeme da se iz iskustva prethodnih dana nauči nekoliko stvari.
Prije svega, jasno je da uzrok požara nije nekakva viša sila, niti je neko sa strane došao da pali Bihorske šume. Zapalili su ih oni koji žive ili imaju svoja privremena imanja pored šuma. Zapalili su je oni koji misle da je zarada od pečuraka, od možda par desetina eura vrjednija od stotine borova koji su izgoreli. Takođe su je zapalili oni koji ne vide dalje od svog nosa a sitni lični interes im je važniji od opšteg dobra.
Ali, zapalili su je i oni koji znaju ko to radi godinama ali to ne prijavljuju iz najbizarnijeg razloga – nezamjeranja komšiji ili rođaku. Možda je konačno došlo vrijeme da shvatimo da su ti ljudi obični lopovi i kriminalci i da im je mjesto u zatvoru. Ovoga puta srećom ničija kuća nije izgorela i niko nije stradao, što ne znači da sljedeći put neće.
Tada će biti kasno za reakciju.
Iz ovoga iskustva takođe treba naučiti da se opštinske službe moraju brže formirati i da se politika treba ostaviti sa strane dok pošast kao što je ova ne bude savladana. Požari nijesu prilika za stranačka nadgornjavanja niti predizborna slikanja.
I još jedna, sigurno ne i posljednja stvar, Bihor je pao i na solidarnosti. Čast je odbranilo nekoliko mladih ljudi, njih dvadesetak možda. Neka nam i to bude opomena.
Sada nam je oprošteno a sjutra vjerovatno neće.
SAMIR RASTODER
