Ja nisam orao polja
Nit njive meke crne
da bih naša polugu zlatnu
Već da bih gledao srne.
One bi skraja oranice meke
Njuhom pitale šta to radim
A ja bih zaustavio konje
da se pogledom zasladim.
Ja nisam orao polja, nit njive
Da bih u brazdi našao zlato
Već da bih na nebu, iznad glave
Ptica gledao jato.
A one ko pčele u roju
Sve bliže zemlje crne
Pa ne znam u šta da pogledam prije –
U njih ili u srne.
Ja nisam orao polja, nit njive
Da bi proniklo zrno i klas
Već da bih jata ptica
Nad svojom glavom
Slušao cvrkutav glas.
Orašak smeđi da bih našao
Ja nisam zemlji okreto lice
Već da bi na dohvat moje ruke
Sletjele s neba ptice.
Orač sam bio vazdan žedan
I konji moji bosi
Kupismo s cvijeta kapljice
Kad noću bašta porosi.
Za mnom se brazde otezale,
Duge i crne kao noć
I nisam branio psu ni čovjeku
Kroz moje oranje proć.
Sad u oranju mom
Gdje mi kapljica znoja pade
Rogati, odnekud, došli
I krv u njemu sade.
FAIZ SOFTIĆ
