Husnija Hulja Adrović iz Donje Vrbice iz zaseoka Stupe, pedesetrogodišnjak je koji živi i radi na svom domaćinstvu, nekada je bio vlasnik prve i posljednje staklorezačke radnje u Petnjici.
Hulja kaže da je bio rudar pet godina, a nakon toga upisao je Medresu u Sarajevu. Završio je jednu godinu i tu je stao.
Hulja je radio i kao taksi prevoznik tri godine.
Nekadašnju staklorezačku radionicu zatvorio je davne 2005. godine.
„Radio sam u rudniku dok su standard i plate bile dobre, i čim je došlo loše vrijeme, odmah sam se povukao i prešao na posao u staklorezačkoj radnji. Radionicu sam otvorio zajedno sa bratom od tetke 1995. godine. On je otišao za Luksemburg, a ja nastavio da radim”, kaže Hulja i dodaje da je prva lokacija staklorezačke radnje bila u selu Lagatore, a druga u Petnjici.
„Bilo je naroda i omladine dosta, bila je puna Petnjica. Imao sam pazare nenormalno dobre. Malo se prozora staklilo, ali se radilo puno okvira za goblene.
Mislim da svaka kuća na terenu Bihora ima nešto što sam radio sa staklom, čak i na Polici i Beranama sam radio. Tad su žene aktivnije radile. Šta sam samo konaca prodao, onih goblena za vezanje, a šta sam ih uokvirio, broja nema. Mislim da svaka kuća u Bihoru ima po nekoliko okvira. Od toga je dobro moglo da se živi“, ističe Hulja.
Zatvorio je staklorezačku radnju zbog toga zašto nije mogao da se uklopi u novi PVC sistem izrade stolarije.
„Moja sredstva nisu bila dovoljna, jer su mašine bile skupe. Kredit tada nisam mogao da uzmem. Zato sam prešao na druge poslove. Držao sam i farmu koka nosilja tri godine, problem je bila nabavka hrana“, kaže Adrović.
Nakon staklorezačke radnje, Hulja se posvetio poljoprivredi.
„Radi se dosta oko poljoprivrede, od toga može lijepo da se živi, radno vrijeme je od šest pa do dvanaest uveče. Imam kultivator u kompletu sa priključcima. Prije neki dam sam preko IFARD-a dobio jedan kultivator. Konkurisao sam za traktor prošle godine, ali su me odbili“, navodi Hulja.
On ističe dobru saradnju sa lokalnom upravom.
„Ono što bi ja sugerisao je da obiđu poljoprivrednike, da vide šta nama nedostaje, da vide da li stvarno radimo i ako radimo da nam pomognu, jer potrebno je da imaju predstavu o tome šta radimo. Mislim da trebaju da povedu računa da u prave ruke ode pomoć namijenjena za poljoprivredne proizvođače“, kaže Adrović.
Probao je da radi i u Luksemburgu, ali je brzo odustao.
“Mjesec dana sam bio u Luksemburgu, meni je ljepše ovdje, komotniji sam.. Za mene je teško tamo i ne bih mogao tamo da živim”, kaže Hulja.
On smatra da država dosta pomaže sjever i poljoprivrednike ali da je potrebno da pomoć usmjere tamo gdje treba, da ode u prave ruke“, zaključuje Husnija Hulja Adrović.
ENKO KORAĆ
