Nekada se u Bihoru sadilo dosta krompira. Sa jeseni, hladna jutra i zubato dnevno sunce, natjerala bi domaćine da, prilikom kopanja krompira, nalože vatru na kraj njive i tu povremeno griju ruke.
Da bi se kompletna idila upotpunila, obavezno se po koji tek izvađeni krompir baci na žar da se ispeče. Zahvaljujući Jusufu Hodžiću iz Paljuha, imali smo priliku da evociramo uspomene na te davne dane.
Čuvajući dvije krave i to u ograđenom prostoru, sreli smo Jusufa kako sjedi na improvizovanoj stolici – kanti na kraju njive pored logorske vatre.
„Nemam potrebu da čuvam krave ali, eto, dokon sam pa od meraka. Sunce jeste ali je zubato pa sam naložio vatru. Baš na ovoj njivi je bio zasađen krompir i šteta što sada nemam koji da zavučem u žar da se ispeče. To je najljepše i najslađe“, kaže Jusuf i dodaje da mu je žao što nije znao da će imat iznenadne posjetioce jer, da je znao, donio bi koji krompir da počasti.
DENIS BOŽOVIĆ
