Ekipa Radija Petnjica bila je u posjeti seoskom domćinstvu ,,Đuđ“ u vlasništvu Abida Novalića i Sabahete Novalić i razgovarala sa vlasnicima ovog domaćinstva.
Sabaheta Novalić zajedno sa svojom braćom i porodicom već dugi niz godina unazad se bavi malinarstvom prodajom i preradom malina u džemove, sokove, pa čak i likere.
,,S obzirom da se bavimo proizvodnjom maline i da u svom gazdinstvu imamo plantažu maline ovo je treća godina da se bavimo ovom proizvodnjom i da smo u predhodne dvije godine bili zadovoljni rodom.“
Kako su nam saopštili malina istiskuje mnogo truda, ali da ako je godina plodna i cijena otkupna zadovoljavajuća, onda se može dobro zaraditi. Takođe su nam saopštili da bi određena mehanizacija u vidu kosačice i kopačice za okopavanje malinjaka dodatno olakšale posao, ali da tu mehanizaciju još uvijek ne posjeduju. Ove godine vremenske neprilike su im nanijele štetu pogotovo grad, ali da su zadovoljni rodom,
,,Možemo biti zadovoljni i ove godine, iako smo pretrpeli štetu od strane vremenskih nepogoda, jer je naše područje odnosno naša plantaža pogodjena gradom i tom prilikom nam je nanesena ogromna šteta, bez obzira na sva ta dešavanja ipak smo zadovoljni rodom.“
Ove godine i cijena je prikladna kreće se od 4.00 do 5.50 eura, tako da na neki način uloženi trud ovom gazdinstvu se isplatio i može se reći da je malinarstvo u Petnjici dosta unosan posao, od kojeg može dobro da se zaradi. Ukoliko bude cijena malina i sledeće godine ovakva ovo domaćinstvo ,,Đuđ“ razmišljaja o proširenju plantaže malina.
,,Takođe slobodno možemo reći da smo i zadovoljni sa otkupnom cijenom maline, mišljenja smo da u koliko bude ovakva cijena maline da ćemo nastojati proširiti plantazu, jer je jako unosan posao gdje zaista može da se živi od ovakve proizvodnje. Mnogo je bitno da ima gdje da se proda, naše je samo da radimo i da je plasiramo.“
Na samom kraju na naše pitanje, šta bi poručili mladima u Petnjici? Da li je to možda sa se bave ovim poslom, saopštili su nam sledeće:
,,Ovom prilikom bi pozvala mlade ljude da se posvete ovakvoj proizvodnji, da ostanu na svojim imanjima i da žive od svog rada.“
Takođe su nam saopštili da su registrovani svoje seosko domaćinstvo i da su već imali prve goste iz zapadne Evrope i ono što je za divljenje je to da su upravo ti gosti sami iskazali želju i pomogli u berbi malina.
,,Želim istaći da smo registrovali seosko domaćinstvo i da smo imali prve goste iz Francuske, koji su iskazali želju da nam se pridruže i pomognu na berbi maline. Od maline smo proizveli domaće sokove, džemove, slatko od maline kao i likere.“
ERIS BABAČIĆ
