Ništa ugled ne najeda kao nepopravljivi podsmijeh
13.07.
14:50h
Znam da sam Vam dosadio. Ali događaji nadilaze moj pokušaj da budem nenametljiv.
Ako nekome zasmeta moje svakodnevno prisustvo – neka preskoči.
Razumijem.
Sad pročitah saopštenje ministra sporta upućeno Jeleni Dubljević.
Njoj, samo naizgled.
Pazite ovaj pasus…
“Simptomatično je to što su neki sponzori na pomen rukovodstva Saveza (sic!) pokazali nezainteresovanost za sponzorstvo”.
Sve je pisano, da bi se ovo kazalo.
Ovo se iz pristojnosti ne kaže nikada, jer, zašto bi ministar saopštavao da Đuro ima averziju prema Peru.
Ili prema meni.
I ja sam u rukovodstvu Saveza.
I koristim ovu priliku da mahnem sponzorima.
Upravo zbog ovoga što je saopštio ministar ima obavezu više da upre, da se pare nađu. Jer ih ne uzima rukovodstvo.
Pitam ministra.
Jesu li sponzori averziju prema rukovodstvu njemu saopštili?
Šta je on kazao na to?
Neka nam saopšti ko su, da ih ne uznemiravamo više.
Greota je.
O rukovodstvu Saveza ministar misli isto što i ti ljudi.
Da se ne lažemo.
Ali, da ne ulazim u tuđe muke.
Promućurni, resorni ministar, ono citirano morao je da preskoči.
Znate li zašto?
Preuzeo je ulogu, da umjesto
tih ljudi, on, sav ozaren, javno saopšti taj fakat.
Koji je filovan i njegovim impresijama o ljudima koji vode KSCG.
Hladnije je saopštio da košarkašice neće igrati, nego što je bio vruć glasnogovornik sponzora.
P.S. Ništa ugled ne najeda kao nepopravljivi podsmijeh.
